Да се рад на тренинзима и труд исплате, то сада најбоље зна десни бек-крило Партизана ДО, Драган Тубић (24), званично најбољи играч Супер лиге у години на измаку у традиционалној анкети Рукометног савеза Србије и "Спортског Журнала", спроведеној међу тренерима и капитенима суперлигашких екипа. Момак рођен у Добоју, одрастао у Сомбору, почетак сениорске каријере дочекао је у Фиделинки из Суботице, из које је стигао у Партизан, а једну сезону је провео на каљењу у екипи Чачка.
Честитке на освојеном признању. Знамо како се славе титуле и пехари за екипом, али када је реч о појединачном признању?
– Па, добро, поново са другарима из екипе. Нисам пуно ни размишљао о томе. Леп је осећај, када те изаберу они са који играш и радиш. То је велико признање за мене и за клуб. Поносан сам. Свака награда је доказ да си успешан у оном што радиш.
Пре годину и по дана си био у Чачку на позајмици, а ево, 18 месеци касније, дочекао си да будеш најбољи играч Лиге и на потенцијални репрезентативац Србије. За неке је то вероватно кратак пут, али то ти вероватно најбоље знаш…
– Ма, пут није био ни мало кратак. Било је успона и падова. У Суботици, читаве три године нисам играо. Био сам разочаран и размишљао сам о томе да престанем да играм рукомет. Говорили су ми људи да се не предајем и тако је на крају било. На срећу, све сам издржао и дочекао своју шансу. Стигао је позив Партизана.
Ова награда је сигурно последица и твојих добрих игара у шампионском низу Партизана прошле сезоне. Ове године, ипак, Партизан бележи слабије резултате…
– То је тако, када је млада екипа у питању. Играмо топло, хладно. Као што је и наш тренер рекао након пораза од Колубаре, морамо још више да радимо. Све је то нормално, али ова екипа има перспективу и играће све боље, како време буде протицало.
Твоје добре игре заслужиле су и поверење селектора "Орлова", Сеада Хасанефендића, који те је ставио на списак од 28 играча, на које рачуна за Европско првенство у Аустрији.
– Пресрећан сам због тога. Свако од нас се нада да ће бити на списку путника за Европско првенство. Ту нема много ни шта да се каже. Репрезентација је нешто највеће. Даћу све од себе на припремама да се наметнем селектору.
На Свечаној акедемији РСС-а, имаћеш прилику да упознаш све добитнике Националних признања, односно људе, који су задужили државу и наш спорт, освајањем медаља на великим такмичењима у прошлости. Да ли мислиш да и твоја генерација има шансе да у наредних неколико година "заради пензију"?
– Надам се (смех). Мање, више, тим је на окупу. Имамо добрих играча, врхунских из најјачих клубова. Велики је хендикеп неиграње Марка Вујина, али шта је ту је. И на Светском првенству, момци су показали да могу са сваким да играју. Имамо шансе да уђемо у историју, ако не у Аустрији, онда на неком од наредних такмичења
