Vikend u Kanjiži je trebalo da bude kao i svaki drugi vikend, bez velikih iznenađenja. Ali, ovde sve puca od iznenađenja. Pre svega to što mi, Partizan, na turniru igramo utakmicu za 3. mesto. Kad smo mi to igrali za 3. mesto? No, o toj sportskoj strani sam pisala juče, dan pre juče, a pisaću i danas. Ovaj tekst želim da okrenem na drugu stranu.Naime, kad si vegetarijanac, onda nekako navikneš da ne očekuješ da neko sprema nešto posebno za tebe na putovanjima. I tako već skoro 10 godina. Kažem kuvaru da sam vegetarijanac, on mi donese pire krompir sa kobasicom i viršlom preko. Ili pečurke na žaru, ako baš imam sreće.Sa istom pretpostavkom i ovdašnjem kuvaru izgovorih da sam vegetarijanac, a njemu se brci osmehnuše. I krenu da pristiže: čorba sa pečurkama, crvena čorba. Tanjir gibanice je, ipak, najviše obradovao stručni štab koji je iskusno seo do mene. Da ne pričam o pohovanom kačkavalju koji sa tanjira nestade u trenutku kad je spušten na sto. Rukometaši su to, barataju viljuškama kao loptom.Utisak vikenda, ipak, nosim sa upravo završenog ručka na kom je kapiten Partizana, Nenad Maksić, zamenio tanjir sa mnom jer mu se moja vegetarijanska hrana više svidela. Očekujemo da do večere i on prestane da jede meso, a možda čak pređe i na hranu bez glutena. A ni golmanski duo: Srđan Đorđević i Dejan Vasić nije daleko od toga, s obzirom na to kako su reagovali na ananas čorbu. Sve u svemu, zahvaljujemo se organizatorima koji se se maksimalno potrudili da se ovog vikenda relaksiramo i spremimo za napornu sezonu koja počinje već u utorak. Specijalnu zahvalnost upućujem glavnom kuvaru koji me je podsetio u kakvoj sam prednosti što ne jedem meso, a stručni štab i pojedine igrače stavio u nedoumicu oko dalje ishrane. Ili barem rasporeda sedenja pri budućim obrocima. Sreća pa ovih dana nešto nemam apetit, inače bih se iz Kanjiže vratila barem s 3 kile više.
Jasmina Stakić
