Ranko Lovre rođen je 14. marta 1960. godine u Zemunu. Po zanimanju je precizni mehaničar.
Kao tinejdžer počeo je da prati crno-bele, išao je na sve njihove fudbalske utakmice, i već tada shvatio da će Partizan biti njegova druga porodica.
Skoro četvrt veka prati i rukomet. Lovre možda nije jedan od vatrenijih navijača naših crno-belih momaka, ali je sigurno jedan od najvernijih. Već 24 godine prati RK Partizan, jer za njega je, kako kaže, rukomet prava muška igra, atraktivna i puna uzbuđenja. Neretko utakmice gleda sam, mada mu se ponekad u navijanju pridruži i komšinica Vukosava Mašić.
Od 1992. bio je na skoro svim utakmicama na kojima je Partizan bio domaćin.
Crno-bele bodrio je i u mnogim gradovima. Bajmok, Kać, Novi Sad, Subotica, Cetinje, Bar, Priboj, Berane, Podgorica, Pljevlja… samo su neki od gradova u kojima je bio kako bi Partizanu pružio podršku.
Jedno od njemu najznačajnih putovanja bilo je 1999. godine kada su crno-beli u Ligi šampiona gostovali Vespremu.
Pamti i utakmicu koju je Partizan igrao protiv Crvenke, 24. marta 1999. godine. Pored ovacija, i srčanog navijanja, čule su se i sirene za vazdušnu opasnost.
Seća se i svojih ne tako tipičnih putešestvija. Bio je 18. april 1994. godine. Vladan Matić, igrač, nakon odigrane utakmice u Kaću, odvezao ga je u Šabac, u posetu prijatelju. Kada je krenuo nazad, shvatio je da je izgubio sav novac. Krenuo je peške za Beograd, pokušavajući da stopira, bez hrane i većih pauza. Nakon 26 sati stigao je kući. Posle 4 dana istrčao je Beogradski maraton, celih 42 km.
Ali, kako i sam kaže – za ono što se voli, ništa nije teško.
Gde je ljubav, tu je i vera. Vera da će biti bolje. Klub se trenutno nalazi u teškoj materijalnoj situaciji, ali on veruje da će biti bolje. Mora biti bolje. I zato, kartu uvek kupuje – iz principa.
Sve trenere prati i poštuje, ali omiljeni su mu Kurteš i Maksić.
„Jedne godine u Nišu bio sam jedini navijač. Redar nije hteo da me pusti i Kurteš se zauzeo za mene. Rekao je da neće da uđe dok ne puste Lovrea u halu“, priseća se Ranko.
Omiljeni igrači su mu Vladan Matić i Uroš Mitrović, dok mu je omiljena utakmica odigrana protiv Metaloplastike, kada je čuveni Borko Đorđević dao gol u poslednjoj sekundi.
Pored rukometa, pasija mu je i šah. Takmičio se u prvoj kategoriji, šahovski klubovi za koje je igrao su Diogen, Zemun, Kadinjača, Pim.
Od RK Partizan ove sezone očekuje ulazak u play off, osvajanje jednog od prva dva mesta i plasman u SEHA ligu.
S obzirom da na gostovanja uvek putuje o svom trošku, zahvalan je klubu kada mu se omogući put sa ekipom.
Ovom prilikom mu čestitamo rođendan i uz poklone mu se zahvaljujemo na neizmernoj podršci sve ove, a nadamo se i mnogo narednih godina.
Hvala ti Lovre !
