Aleksandar Brković je najmlađi trener u istoriji Rukometnog kluba Partizan. Rođen je 10.12.1981. godine, a na mesto šefa stručnog štaba je došao kad završetak sezone nije obećavao mnogo Partizanu. Nakon zauzetog petog mesta, u ovoj sezoni je uspeo da povrati ekipu na pravi put, ali je uradio i mnogo više od onoga što su neki očekivali. Partizan je ponovo ime pred kojim strepe svi protivnici. Posle nešto više od 4 godine crno-beli su uspeli, na Banjici, da savladaju „Metaloplastiku“ i to veoma ubedljivo, 32:22. Mnogi su već tada slavili jesenju titulu iako je za to bilo potrebno pobediti i „Dinamo“ iz Pančeva. Šta je to bilo drugačije u vašoj igri u odnosu na prethodne 4 godine pa ste uspeli sa 10 golova razlike da savladate „Metaloplastiku“? Protiv “Metaloplastike” smo imali puno motiva, tom pobedom smo mogli da preuzmemo prvo mesto na tabeli, bili su nam veliki dužnici godinama. Svakako, najveći motiv su bili naši navijači koji su došli u velikom broju i stvarno nas nosili navijanjem do ubedljive pobede. Oni su naša dodatna snaga. Tada sam rekao i sada ponavljam da, kada bi oni dolazili na sve utakmice, “Partizan” bi postao "svetski prvak". Posle te pobede, svi su nas proglasili jesenjim prvacima iako smo imali još utakmicu protiv Dinama, ali se nismo uljuljkali pa smo i u toj utakmici bili ubedljivi. U kojoj utakmici je tebi, kao mladom treneru, bilo najteže da vodiš ekipu u dosadašnjem delu sezone? 2.Bilo je dosta teških utakmica zaista, generalno, biti trener ili igrač Partizana nije lako jer nas ime kluba obavezuje da svakoga pobedimo, ali ko takvo breme nije spreman da nosi – njemu i nije mesto u našem klubu. Pred prvo kolo nije bilo nimalo lako, igrali smo u Kaću gde Partizan tradicionalno teško izlazi na kraj protiv Jugovića, zatim, Evropske utakmice imaju svoju posebnu težinu i jačinu, tu predstavljamo i klub i državu što je dodatno opterećenje, a o derbiju ne treba trošiti reči, svi znamo kakva je to utakmica, još na njihovom terenu pred punom halom njihovih navijača, tako da su sve te utakmice u konkurenciji za onu najtežu. Uspeli ste da se plasirate i u osminu finala Čelendž kupa i posle 5 godina, Partizan će prezimiti u Evropi i igrati protiv ekipe “Bascharage” iz Luksemburga. Koliko znate o toj ekipi? Pa da, nakon kvalifikacija i teškog i neizvesnog dvomeča protiv Hrvata, uspeli smo da prođemo dalje i prezimimo u Evropi posle nekoliko godina. Sada nam predstoji duel sa Luksemburžanima koje nikako ne bismo smeli da potcenimo sa onim tipa "simpatični Luksemburžani", jer to nikako nisu. Imaju sedam stranaca iz tradicionalnih rukometnih zemalja, trener im je Srbin, što takođe govori da će i oni imati informacije o nama. Verujem u snagu našeg tima, verujem u snagu naših navijača za koje znam da će slediti krv u žilama igracima “Bascharaga” i da ćemo posle prve utakmice putovati zadovoljni u Luksemburg na revansš. Lepo bi bilo da 19.02. na Banjici bude još više navijača nego sto je bilo protiv “Metaloplastike” i siguran sam da će se igrači maksimalno odužiti svojim drugovima na tribini. Od avgusta naredne godine kreće regionalna liga u rukometu. Neke ekipe protiv kojih ste do sada igrali u Čelendž kupu će igrati u toj novoj ligi, pa da li ste preko odigranih utakmica uspeli donekle da odredite mesto Partizana u regionu?
Zadovoljni smo što je konačno pred samom realizacijom ta ideja o regionalnoj ligi i kompletna organizacija je stvarno odlična, od uslova takmičenja, preko sastava lige, medijske pažnje kao i velikog interesovanja među ljubiteljima rukometa u celom regionu. Liga će biti izuzetno jaka i ukoliko budu učestvovali i Mađari i Slovenci, koji su još uvek pod znakom pitanja, biće posle Bundes lige, Danske lige i španskog Asobala četvrta liga po kvalitetu u Evropi. Partizan, ukoliko ostane u ovom sastavu, sa dva do tri igrača za koje mislimo da će nam biti pojačanja, može da bude konkurent za visok plasman u takvoj ligi. Osvojili ste nedavno Međunarodne turnire u Temišvaru i Mostaru. Na kakvom je to „čarobnom napitku“ ekipa pa u ovoj sezoni osvajate sve na čemu učestvujete? Imamo jednog druida u klubu pa nam sprema te napitke, ali ne smemo javno da pričamo o tome. Šalu na stranu, učestvovali smo na nekoliko turnira i samo u jednom smo bili finalisti tj.samo jedan nismo osvojili i to je stvarno sjajno, ali je ono što je najbitnije, a to su Prvenstvo, Kup i Evropa i na to bacamo svu snagu. Ekipa funkcionise tako da ne gleda ime protivnika sa druge strane i protiv svakoga ide bez respekta na pobedu. To je naša filozofija, kao i to da nećemo da se zadovoljavamo postignutim rezultatom, tj.da ako vodimo 10 nema stajanja nego hajde da vodimo 11, ako gubimo 5, hajde da smanjimo na 4, a ako je minus 1, hajde da izjednačimo. Čijom igrom ste posebno zadovoljni ili Vam je, ipak, važnije kako Vaši igrači funkcionišu kao tim? Ja sam klasićan trener koji ističe tim, a ne pojedinca. Naš tim je onoliko jak koliko mu je jaka naslabija karika tako da na tom jačanju najviše radimo i to je ono što nam je najvažnije. Skoro ste se vratili sa priprema iz Kladova. Kako je protekao taj pripremni period? U principu dobro, imali smo odlične uslove i što se tiče planiranog sve smo uradili. Međutim,ono što nas je poremetilo su povrede igrača koji su bili na reprezentativnim akcijama. Kostadinović se povredio na utakmici reprezentacije protiv Rusije još u decembru , a Mešter i Dimitrijević su se povređeni vratili sa kvalifikacija juniorske reprezentacije pocetkom januara i sva trojica još uvek nisu u normalnom trenažnom procesu i pitanje je da li će se uopšte oporaviti do pocetka takmičarskih mečeva sredinom februara, a svi znamo koliko su važni za našu igru. Pored njih, Bojan Butulija je morao da operiše potkolenicu, povredu koja ga je mučila već duže vreme, oporavak teče po planu. Da li je lako biti mlad trener u Srbiji? S obzirom na to da ste dugo u Partizanu i da igrači nisu mnogo mlađi od Vas, da li Vam je bilo teško da uspostavite autoritet? U Srbiji nije lako uopšte biti trener, a ne mlad trener i to u bilo kom sportu. Ja volim ovo da radim, ne plašim se ni uspeha ni neuspeha, radim časno i najbolje što znam, tako da sam sa te strane miran. Nisam od onih što "umiru svaki dan", verujem u sebe i u igrače i dok je tako – neće biti problema. Od prethodnog trenera ste nasledili ekipu koja je sezonu završila na 5. mestu. Kako ste uspeli da ih “povratite”? Sa ekipom koja je bila peta prošle sezone sam bio od marta tako da sam i ja zaslužan za taj neuspeh, a ne samo Saša Bošković koji je bio pre mene. U odnosu na ambicije, ove sezone smo direktor Blagojević i ja pravili fizionomiju ekipe i skoro sve završili što smo planirali.Tražili smo igrače koji su prvenstveno kvalitetni kao ljudi i koji su pobednici. Nismo smeli da dozvolimo još jednu lošu sezonu, jer Partizan ne trpi peta i osma mesta nego isključivo borbu za trofeje. Izgledate samouvereno dok vodite Partizan u pobede. Da li nekad pred utakmicu pomislite da će biti teško pobediti ili je pobeda uvek imperativ? Kao sto rekoh, uradimo sve što je do nas u pripremi utakmice, verujemo u sebe da smo bolji i da cemo pobediti i sa takvim razmisljanjem izlazimo na teren. Tako mora da razmislja svako ko je u Partizanu. Ne vodim samo ja Partizan već ceo tim koji je uz mene, trener golmana, trener drugog tima, čovek koji radi video – analizu svih protivnika koju smo posebno ove godine podigli na viši nivo i po tom pitanju smo ispred svih ovde, a i mnogih u okruženju, pa kondicioni trener, medicinski tim, ekonom, ljudi iz kluba i svi oni imaju svoje zasluge u svakom datom golu, odbrani i svemu što uradimo dobro za nas klub. Pobeda jeste imperativ, ali ona ne dolazi sama od sebe već za svaku moramo dobro da se oznojimo i svesni smo da nas niko neće pustiti zato "jer smo mi Partizan" već je ime našeg kluba motiv više za svakog protivnika. Izaberi Partizan
Jaki smo onoliko koliko nam je jaka najslabija karika
